Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

O samoj veštini javnost zna vrlo malo. Prvi puta se spominje negde oko 520 godine. Za vreme vladavina raznih shoguna (vojskovođa), Japan je bio podeljen na desetine provincija kojima su vladali vojni zapovednici, daimyoi. Između takvih zapovednika bile su vrlo česte borbe za moć i prevlast. Njihove vojske su se otvoreno sukobljavale, a u tim borbama su se borili i ginuli mnogi ratnici – samuraji (bushi). Za samuraja je bila čast poginuti u otvorenoj borbi za svoga gospodara, jer im je tako nalagao njihov kodeks časti – Bushido – ‘Put Ratnika’. Međutim, daimyoi su za specijalne potrebe u vreme ratova upotrebljavali ninja ratnike, jer oni, za razliku od samuraja, nisu bili sputavani Bushido kodeksom. Zadaci koje su ninje obavljali sastojali su se od špijunaže, raznih diverzija, ubistava neprijateljskih zapovednika itd. Za Ninju je bilo najvažnije obaviti zadatak, i to po svaku cenu, te je to bio njihov kodeks.
U periodu japanske istorije, poznatom kao Kamakura, mnogi ljudi su se sklanjali u planine u oblastima Iga i Koga napuštajući red Bushija. Tu su živeli kao Jizamuraji, „ratnici koji žive kao seljaci“, te su zbog toga bili pod stalnim pritiskom shogunove vojske, koja ih je htela uništiti. Da bi se zaštitili morali su razvijati i usavršavati ratničke veštine uz minimum opreme i sredstava, jer je bilo zabranjeno posedovati oružje svima koji nisu bili pripadnici Bushi klase, odnosno onima koji nisu radili za shoguna.
Između 794. – 1192. godine, ninjutsu se počeo razvijati u umetnost kakvu danas poznajemo. Za njegovo razvijanje zaslužno je takođe i nekoliko kineskih ratnika, učitelja i sveštenika, koji su putovali divljinama Japana. Gamon, Garyu, Kain, Unryu i generali T’ang, dinastije Cho Gyoko, Ikai i Cho Busho, doneli su sa sobom znanje ninjitsua akumulirano vekovima u njihovoj matičnoj zemlji. Vojna strategija, religija, filozofija, folklor, kultura, medicina, skupljani u carskoj Kini iz Indije, Tibeta, istočne Europe i južne Azije, našli su mesto u razvoju ninjutsua.
Odlučujuće za razvoj ninjutsua bilo je spajanje borbenih tehnika sa tehnikama bešumnog kretanja i nestajanja, te susret sa moćnom, ratnički organizovanom, sektom zvanom Yamabushi. Yamabushi, planinski ratnici – sveštenici, koje je proganjala carska vojska, praktikovali su Shugendo, verske rituale koji su se sastojali od asketizma, magije i zavere.
Ninjutsu, veština borenja je bila strogo čuvana tajna, koja se prenosila unutar porodice ili klana sa oca na sina, ili na najboljeg učenika. Najpoznatije i najjače familije su se nalazile u japanskim oblastima Iga i Koga, danas poznate kao Mie i Shiga.

Bujinkan ninjutsu je ratnička veština samoobrane i preživljavanja u najgorim situacijama. To ne znači da ona podučava samo kako da se bijemo. Zbog toga ona i jeste ono šta bi svaka prava ratnička veština trebalo da bude – sredstvo da upoznate sebe, razvijete svoju mentalnu i fizičku snagu i da ostvarite jasno razumevanje života i prirode oko sebe. Tek kada to shvatimo moći ćemo shvatiti i svog protivnika i borbu. Zato oni koji nemaju oštar duh i čisto srce, nikako nemogu dugo opstati u ovoj ratničkoj veštini. Kroz borbene tehnike učimo kako da pređemo sve prepreke koje se nađu na našem putu i tako postanemo jači i bolji duhovno, psihički i telesno. Ako smo iskreni i možemo sagledati sebe i pobediti svoj ego, možemo kroz ovu veštinu mnogo naučiti o životu i shvatiti da nije bitno samo boriti se nego prečiti borbu i izdržati (keep going – gambate kudasai). Na taj način spajamo se sa univerzumom i prirodom, i kroz ninjutsu uživamo radost zivota.
Ovo je filozofski ali i veoma bitan deo shvatanja ninjitsua.
Bujinkan u doslovnom prevodu znači: budjin – bog ratnika, a kan – hram, a zajedno hram božanskog ratnika ili hram gde se nalazi – živi bog ratnika.
Hatsumi Sensei je jednom prilikom objasnio, da je on dao svojoj organizaciji ovo ime u čast svog ucitelja (Takamatsu Sensei-a), jer je uvek smatrao kako je Takamatsu Sensei bio više od ratnika. Bio je Božanski ratnik, ratnik (Bog) svih ratnika. A Hatsumi Sensei je imao više ucitelja pre nego je upoznao Takamatsu Sensei-a ali je jedino u njemu pronašao ono što je priželjkivao.
I sama reč budjin se može rastaviti pa bu znači ratnik ili čak i hrabrost a jin jednostavno Bog ili božanstvo. (U Japanu ima mnogo hramova sa Jinja – prostorija gde se nalazi božanstvo). Dublji smisao Kanji-a bu znači zaustaviti nasilje i uopšte se ne odnosi na borenje i ratovanje.
Danas je Bujinkan organizacija koja je sastvaljena iz 9 tradicionalnih drevnih škola koje je Hatsumi Sensei sastavio na osnovu Takamatsu Sensei-evog učenja. Danas je ovo stil koji nikada pre nije ni postojao. Svaka od škola ima svoje prednosti i nedostatke, a sjedinjavanjem svih ti nedostatci se gube, a škole jedna drugu nadopunjuju. Tih 9 različitih tradicionalnih stilova su se uobličili kroz realna borbena iskustva na život i smrt. Danas ninjutsu je jedna od najefikasnijih veština ove planete. Suština ove tehnike je da se upotrebljava minimum fizičke snage i ne zavisi od fizičke spremnosti osobe koja je vežba, nego od primene prave tehnike i univerzalnih principa. Veština nije sastavljena od bezbroj nepotrebnih pokreta, nego je oblikuje naša mašta. Zbog toga ne treba da se osoba prilagođava veštni nego se veština prilagođava osobi i njenim mogućnostim, mada početnik uči osnovne principe i načine kretanja koji kasnije uslovljavaju tu slobodu. Jednostavno, ova veština nema ograničenja. Na protivniku se Nužno je što pre pronaći protivnikovu slabu tačku i naći način kako ga dovesti u poziciju u kojoj ga lako možemo kontrolisati.
Način treninga i vežbanje ninjutsua u Bujinkanu uveliko se razlikuje od učenja u drugim borilačkim veštinama. S obzirom da je ninjutsu ratnička veština nije cilj takmičenje već usavršavanje sebe, svog duha i tela, karaktera – dakle kompletnog bića.
Ninjutsu je vrlo surov, ali i iskren prema nama, baš kao i život. Uči nas kako da primamo udarce suparnika i sudbine i kako da im uzvraćamo. Uči nas da prihvatimo bol kao deo stvarnosti, da ne posustanemo pred preprekama, nego da sa savladavanjem svake naredne prepreke napredujemo i postajemo sve bolji ljudi. Naime, svaki problem pred kojim se nađemo u životu, nije slučajan i ima razlog što se isprečio pred nas.. Rešavajući ih i prihvatajući ih kao nužnost,psihički i duhovno postajemo sve jači i bolji, za razliku od onih slabijih koji se predaju samosažaljevanju.
U Bujinkanu se obučavaju tehnike sa tradicionalnim japanskim oružjem, međutim Ninjutsu je veština koja se razvijala kroz vekove, i primjenjivala novitete u svojoj praksi, pa je tako i u današnje vreme, gde koristimo i moderna oružja za svoje usavršavanje. Uostalom, nije važno kakvo oružje imate u rukama, već kako ga upotrebljavate.
Reč Ninjutsu je sastvaljena iz dva kanji znaka: nin ili još u Japanu shinobi i jutsu. Jutsu jednostavno znači veština ili umetnost, dok je nin ili shinobi sastvaljen iz dva znaka ken što označava mač ili oštricu i shin ili kokoro što označava srce ili dušu. Ova dva znaka pisana zajedno se mogu tumačiti na više načina, npr. kao: duh čoveka i oštrice, mač mora slediti srce, a srce mora biti oštro kako mač, isto tako može značiti tajnovito, skriveno, izdržljivo, ….. Simbol po u ninpo znači princip, načelo ili bitno. Često se sa ninjutsu označava puka tehnika kao takva, dok ninpo označava viši nivo, ono nevidljivo očima, znači filozofiju, osećaj i slično.

S obzirom da se veoma malo zna o ninjutsu-u,javnost verovatno smatra da je to samo još jedna od japanskih veština. Međutim, ninjutsu se sastoji od raznih škola, bolje reći borilačkih sistema, koji imaju svoje tehnike i svoja učenja. Svaka škola se može podeliti po svojim specifičnostima. Nekada je postojalo veoma mnogo škola, međutim mnoge su se ugasile jer nisu imale naslednika, ili nisu bile odgovarajućeg nivoa. Škole su se najčešće nasleđivale unutar porodice sa oca na sina, ili sa učitelja na najboljeg učenika.
Možemo ih podeliti na dve grupe: škole u Iga, i škole u Koga, japanskim provincijama, gde su se razvile mnoge škole od kojih možemo izdvojiti Iga Ryu (Ryu = škola, stil), Momochi Ryu, Genjitsu Ryu, Kumogakure Ryu, Gyokko Ryu i druge, Te Tatara Ryu, Taira Ryu, Sasaki Ryu, Tachibana Hachi Tengu Ryu i druge. U Bujinkan sistemu se po učenju Soke dr Masaaki Hatsumija podučava devet različitih škola koje su se prenosile kroz vekove sa učitelja na učenika. Soke Hatsumi je poglavar i naslednik svih devet, a primio ih je od svog učitelja 33.-eg Sokea Toshitsugu Takamatsua,zvanog Mongolski Tigar. U našem Bujinkan dojo-u, takođe podučavamo svih devet škola, koje ćemo navesti sa njihovim specifičnostima. Ovo nisu tajna učenja, već istoriske činjenice, pa će mo navesti šta je činilo 18 nivoa ninjutsu treninga u prošlosti

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.
CategoryBlog
Logo_footer   
     © 2017 Bujinkan OM Dojo by WebArt Studio

Designed by Dr Milan Popović - WebArt Studio             

Free WordPress Themes